„Ibogom liječi sve!“: Dejan Koturović postao šaman

0

Osvajač zlata u Indijanapolisu pomaže ljudima afričkom biljkom koja izaziva halucinacije.

On je nekadašnji košarkaški reprezentativac Jugoslavije, osvajač je evropske titule 1995. godine, a i one čuvene svjetske u Indijanapolisu 2002. Po završetku karijere mučila ga je depresija, pomišljao je svakodnevno na samoubistvo. On je Dejan Koturović i po okončanju igračkih dana shvatio je da postoji nagomilan prtljag problema i pritisaka koji su ga morili u životu, te da je potrebno pronaći izlaz. Sada je – šaman, piše srpski „Vice“.

Reporter „Vajsa“ imao je priliku da u Beogradu upozna Koturovića, koji je nakon profesionalne karijere shvatio da u životu nosi nagomilan prtljag problema i pritisaka koji su ga morili u životu, a nakon niza povreda otišao je na preko potrebnu pauzu da bi se oporavio pred novu sezonu. Sa te pauze se nikad nije vratio.

U međuvremenu je pronašao alternativne metode lečenja, pre svega duše, koje je potom prigrlio i prihvatio kao lični put i izazov. Nekoliko godina kasnije se ozbiljnije zainteresovao za egzotične biljke Amazona i Južne Afrike koje su koristila indogena plemena još od perioda neolita.

Obučio se u ovim oblastima i vremenom je postao šaman koji je svoj život posvetio lečenju drugih, a posebno onih koji traže izbavljenje od bolest zavisnosti, kao što su: alkoholizam, narkomanija i navučenost na farmakološke lekove, i to drevnom afričkom biljkom — Ibogom. Kako?

– Ja sam još od tinejdžerskog doba, kada sam počinjao da treniram košarku, imao nesanice. Konstantne. A od sporta sam imao fizičke povrede. Tako da sam se motao po bolnicama, to je meni bilo kao „dobar dan“, svake druge godine sam imao neku operaciju. To me je nagnalo da tragam za nekim receptima kako bi mi bilo bolje što se tiče sportskih povreda, ili kako bih zaspao na vreme i tako dalje. Ali, tek negde posle karijere, 2004. sam prestao da igram, sačekao me je period čamotinje, depresije. To je doprinelo da uđem u još veću potragu, jer sam imao prilično loše dane, da ne kažem mesece. Imao sam svake sekunde samobistvo u mislima. Nisam to planirao, samo nisam mogao da se oslobodim te ideje – otvoreno priča Koturović o najcrnjim mislima.

Otkrio je i kako je našao lični spas.

– U svakom sekundu sam video samoubistvo, kako sebi želim da naudim, kako bi me prošao taj unutrašnji bol. Pročitao sam potom knjigu Časlava Hadži-Nikolića, našeg psihijatra, koji je radeći sa „Energoprojektom“ provodio dosta vremena u Peruu, sa tamošnjim plemenima i koristio ihausku. Došao mi je jednom u goste da se popričamo, imao sam dosta pitanja za njega, a onda je on shvatio da duvam marihuanu, što ga je jako razočaralo. Rekao mi je tebi ne treba ihauska, tebi treba biljka iboga. I, tako je počelo – rekao je, između ostalog, Koturović.

Koturović je govorio kako sa Ibogom biljkom pomaže zavisnicima da se oslobode od alkoholizma i narkomanije, ali i zavisnicima od farmakoloških lekova. Pričao je i o svom iskustvu konzumiranja te biljke, šta je ona i odakle potiče. Kao i koja je razlika između Ihuaske i Iboge i koliko časova traje njeno dejstvo.

– Svi ti teški trenucu su nam potrebni, da bismo se „opasuljili“, jer većina nas greši u svakodnevnom životu. Unutrašnji bol zna da dovede čoveka u situaciju da mora da pronađe rešenje, da olakša sebi, da traži pomoć od nekog. Meni je žao što u ono vreme (depresije) nisam znao za Ibogu – dodaje bivši reprezentativac u intervjuu .

Koturović objašnjava da nema štetnih dejstava Iboge.

-Kada sam se upustio u ovo putovanje, gotovo da me niko nije razumeo, pa čak ni najbliži. Meni je to prihvatljivo, jer postoji strah od nepoznatog. Jasno mi je da postoje predrasude, ali od ovih biljaka ne postoji zavisnost. Ko prođe seansu Iboge koaj traje dva dana, oslobađa se velikog tereta toksina i negativne energije. Žao mi je što ranije nisam spoznao Ibogu.

Šta je Iboga? U pitanju je žbunasto drvo veličine do dva metra koje ima jarko narandžast plod i koje ne treba, ni najmanje, uzimati olako. Njen koren se na više različitih načina, od žvakanja do spravljenja napitaka ili pušenja, koristi u različitim ritualima brojnih plemena širom Afrike.

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena